СЛАВОМИР ВАСИЋ   (1962)
(АЛЕКСИНАЦ)

Благостање је друштвена појава
коју сам ретки изузеци примећују.

Генерација која се прилагођава диктатури -
већ је себе осудила најстрожом казном!

Живим од ваздуха
и тако егзистирам пуним плућима.

Живим поштено...
Тако почињу многе тужне приче.

И кад би разоружали свет,
људи би се клали зубима.

Лаж је код нас неодржива.
То ми одмах прогутамо.

Платили смо све заблуде!
Сада су само наше.

Пошто сви траже ђавола,
ђаво је решио да овде отвори канцеларију.

Свака гладна година нас мучи, али ова,
као да хоће да нам скрати муке.

Стигао је ђаво!
Сад имамо кворум!