БРАНИСЛАВ ВУКОМАНОВИЋ   (1958)
(БЕОГРАД)

Ако је ово оно што смо хтели,
онда ми стварно не знамо шта хоћемо.

Ако ови нешто оставе,
онда су то заборавили.

Касамо. Гласамо. Касамо...

Кремираћу се.
Хоћу и ја да палим одавде!

Нема више дворских будала.
У духу толеранције
сада су владареви саветници. 

После сваког гласања
све нас је мање и мање.
Нормално, кад гласамо преко оне ствари.

Све наше владе
некако су дедињасте.

Стигли рачуни.
Видим, држава и даље рачуна на мене.

Угао гледања зависи
од степена савијања кичме.

Укуси су различити.
Ето, мени све ово смрди.