ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет други део)
Телевизија је покривала догађај.
Истину о њему није открила.
Нисмо способни да извлачимо закључке,
већ балване!
Пунимо батерије,
да постанемо генератор успеха.
Какав је сплет околности,
знаћемо ако се клупко одмота.
Који је он краљ?
Све би нас бацио лавовима!
Сваки мрак на крају буде
под рефлекторима.
Без увијања
треба обавити ствар.
Нешто се крупно иза брда ваља.
То је још један камен о нашем врату.
На ватру нас ложе.
Зебемо због тога.
Мало ли је?
Постали смо једно велико ништа!
Човек се затвори у свој свет,
кад хоће да пронађе унутрашњи мир.
Учимо од малих ногу.
Треба направити прве кораке.
Био је кратак,
све док није употребио дуге прсте.
Кад не миришемо неке ствари,
осећа се то у ваздуху.
Није све тако црно.
На негативне ствари гледамо позитивно.
Бомбардују нас вестима.
Новинари знају шта нас погађа.
Кубуримо са новцем.
Због њега пуцамо.
Живот у мраку
своди се на бројање дана.
Како се да видети,
на телевизији се истина не да видети.
Неки догађаји су добро медијски покривени.
О њима нико не извештава.
10. 10. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар