11. 10. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесети део)

Обућари немају много пара,
али увек нешто капље.
Највише кад је кишовито време.

То кошта!
Не зна се ко шта ради.

Има паре.
Пара му надалеко нема.

Добра музичка подлога
слушаоце доводи до патоса.

Седи дрво на дрво,
не оста нам камен на камену.

Испливали су на површину.
Даве све око себе.

Проницљиви се укорењују.

Очи су нам као филџани.
Чекамо да попијемо кафу.

Скочили смо сами себи у уста.
О томе упадљиво ћутимо.

Не бирају речи.
Бирају увреде.

Зауздајмо разуларене!

Понашамо се као бегови.
Све нам паше.

Данас се понашају као стрине,
а сутра ће као тетке.

Превоз нам је Бла-бла кар.
Прича нам је бла, бла, трућ.

Чине непочинства.

Стругнуће!
Огребали су се.

Свако улетање у маказе,
нама је исечак из живота.

Нису имали ветар у леђа.
Радили су како им је дунуло.

Радимо на махове,
кад ручно косимо траву.

Јутро је паметније од вечери.
Ствари се мењају преко ноћи.

Нема коментара:

Постави коментар