ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет четврти део)
Подршка се даје,
а претња упућује.
Укинули смо стид.
Срамота!
Налазимо се на дну дна.
Ред је да сведемо рачуне.
Ноторним лажовима
нотари не оверавају статус.
О неким стварима
беспредметно је говорити.
Нисмо упућени.
Циљ медија није да покрену јавност.
Купујем књиге на метар,
тамо где их продају на килограм.
Нисмо упућени.
Где ће нас то одвести?
Нагињемо онима,
на чије поступке падамо.
Прозоре ломе убачени елементи.
Они на екрану
кваре слику о нама.
Телевизију гледам без тона,
да не бих остао без живаца.
Пролазни смо,
без обзира које оцене
добијамо у животу.
Мења се пулс човека.
Није исто кад је у плусу
и кад је у минусу.
Живот нема репризу.
Тај филм нећемо гледати више пута.
Смањујем тон на телевизору.
Неке ствари вриште!
Медији са националном покривеношћу
главне ствари гурају под тепих.
Неотесани дрве до даске.
Поцепали су папир.
На њему је писало кога ће разбуцати.
Живи се не чујемо,
кад узмемо телефон у руке.
10. 10. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар