10. 10. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет пети део)

Није нам до песме,
због теме епских размера. 

Теорија завере је практична ствар.
Некоме доноси корист.

За њих је то вау,
а за нас уа!

Стално је пред камерама.
Мене неће видети пред телевизором.

Има танке живце,
ко се провлачи кроз иглене уши.

Тешко ћемо се опаметити,
ако се не описменимо.

Болесни дају знаке живота
да лекари учине нешто.

Мајсторе враћају на фабричка подешавања,
док машине не достигну радну температуру.

Воде се као нестали.
Гађани су навођеним ракетама.

Одрећемо се преко новина,
оних са насловних страна.

Човек са истанчаним нервом
има разумевање за људе са танким живцима.

Лаж јача своје позиције.
Постала је брутална.

Као да смо пали са Марса.
За нас је само Меркур ретроградан.

Лоши бацају прашину у очи,
а добри праше.

Постао је певач број један.
Његове нумере су слушане.

Моралну вертикалу смо претворили
у моралну хоризонталу
и по њој газимо.

Дођемо на овај свет,
живимо у онлајн свету
и одемо на онај свет.

Проговорило је оружје.
Противник је одговорио.

Газим седму деценију.
Више она мене,
него ја њу.

Са комшијом нисам у претераној љубави.
Претерао је неколико пута.

Нема коментара:

Постави коментар