11. 10. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет седми део)

На истој су таласној дужини.
Једни блеје са екрана,
а други испред телевизора.

Причају на сва уста.
Нама треба дијалог.

Не скидају се са екрана.
То што причају је гола лаж.

Непрекидно причају на телевизији
да сакрију оно што раде.

Превели су нас жедне преко воде.
Казну за то нису попили.

Има причу.
Има и своју тачку.

Филмове гледамо уз грицкалице.
Глумци их не снимају за кикирики.

Гори им под ногама.
Млакоње ништа не предузимају.

Испао је човек.
Он је прва лига.

Кријемо порекло новца,
а дичимо се пореклом кућних љубимаца.

Козје стазе су
за жртвене јарце.

Родиле су јабуке.
Радимо као црви.

На живот гледају са лепше стране.
Двоуме се између Златибора и Копаоника.

Го к'о прст.
Слуша оне, што говоре у рукавицама.

Бацамо капу увис!
Шешир нас храни.

Ружан је као лопов.
Његову слику држим у остави,
да деца не краду пекмез.

Доме, слатки доме!
У теби су деца увек крала пекмез.

Ручали смо.
Дали смо домаћици
шлагворт за колаче.

Како гледам на стварност?
Па, не гледам телевизију.

Срећа њихова!
добро су потковани.


Нема коментара:

Постави коментар