11. 10. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет девети део)

Кад градимо пут,
његова цена скочи неколико пута.

Направио је ршум!
Песма је тако добра.

Прошао је као нико његов.
Није имао никог свог.

Лопта је округла
у свим сферама живота.

Акције сузбијања комараца
треба проширити на све крвопије.

Поштени постоје у траговима.
Стопа није велика.

Упућени су једни на друге
и до сукоба је морало доћи.

Подастрти су докази,
ко нас гази.

Изнели су своје виђење.
Верују им слепи код очију. 

Одселили смо се.
Села су празна.

Ни говора!
Обраћања не треба слушати.

Спустили су нам док трепнеш.
Ни обрву нису подигли.

Муштерија је увек у праву.
Закинута је на мери.

Окомили су се на нас.
Они оком, ми скоком.

Прво опањкавају,
онда вас изувају из ципела.

Његова реч не пије воду.
Његовим именом испирамо уста.

Стигао је хладни фронт.
Морамо се борити против зиме.

Покупе нам све.
Покупе се и оду.

Пилећи мозак
не може ништа да прокљуви.

Топло, вруће, пржи...
Сунце има лепезу за све нас.

Нема коментара:

Постави коментар