ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет трећи део)
Кад крену псовке,
лако дође до туче.
Немамо хлеба да једемо.
Ствари пролазе испод жита.
Ко живи између четири зида,
нема ко врата да му отвори.
Како живот таљига,
знају подјармљени.
Ако поређамо чињенице,
видимо шта није у реду.
Сужавају се границе слободе
док човек не постане сужањ.
Требало му је сат и јаче.
Завршио је то на мишиће.
Неке ствари су отишле предалеко.
Видимо их свуда око нас.
Питање тренутка тражи одговор
за сва времена.
Нацифрамо се.
Онда изађемо са бројевима,
колико је то коштало.
Дошло је златно доба.
Није нам испунило ниједну жељу.
Људи са истанчаним осећањима
лако пукну.
Ко се узда у туђу памет,
сам себе зауздава.
Ко има свој угао гледања,
пошаљу га у ћошак.
На лицу места
отворите четворе очи.
Дању се смењују сунце и облак,
а ноћу месец дежура.
Шорке су у ћорсокацима.
Адресе (по)стоје
да се до нас дође.
Објаснили су ми корак по корак,
како функционише систем кап по кап.
Последице су тешке.
Упозорења нису имала тежину.
10. 10. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар