ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет осми део)
Слажу нас док трепнемо,
а ми не скидамо очи са екрана.
Смисле неку ујдурму
и назову је реформа.
Одлепимо кад схватимо,
да од приче на коју смо се лепили,
нема ништа.
Једном ногом је у гробу
и није могао да иде на гласање.
Кад буде са обе,
редовно ће гласати.
Политичари не окрећу нови лист.
Они промене стран(к)у.
Болесно је све
што је под партијском контролом.
Свако свога коња хвали.
Ето, на пример, аналитичари!
Сем онога што је добро,
све друго је у политици.
Аналитичари су трчи-лаже,
са телевизије на телевизију.
Политичарима толеришемо испаде.
Испаде да су они безгрешни.
Комплетни идиоти
комплетирају своје (не)дело.
Немамо заокружен став.
Заокружујемо на своју руку.
Сендвич са подригушом,
а говор нафилован лажима.
Политичари се заклињу у право.
Право да вам кажем,
од тога нема ништа.
Цена јефтиних политичких поена
је незамисливо велика.
Немају ни трунке одговорности.
Имају ли мрве савести?
Кад прогутамо обећање,
попијемо разочарање.
Угођај је комплетан!
Нека подручја су погођена невременом.
Наше је погођено политиком.
Ко се на изборима служи прљавим стварима,
почисти противнике.
Зашто тапкамо у месту?
Нуде нам уходане одговоре.
19. 10. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар