13. 10. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет пети део)

Проблеми су различити.
Решење је исто за све - па шта!?

Затрпани смо оптимизмом.
Колико лажу!

Могу ме разапети!
Не верујем малим боговима.

Ћути, може бити горе!
Они горе о томе размишљају.

Партиципирају у власти.
Паразитирају!

Недостаје нам ведрине.
Код нас лоши ведре и облаче.

Избацила их је поплава.
Они имају уплив на наше судбине.

Пали смо на ниске гране.
Нисмо се неких отресли.

Дуго тече одлив мозгова.
Заслужни за то стоје одливени.

Не могу вући потезе.
За њима се вуку репови.

Не можемо да избегнемо најгоре.
Избегавамо најбоље.

Вртимо се у круг.
Заокружујемо најгоре.

Дошло је до најгорег.
Он одлучује.

Кад се заводи диктатура,
евидентира се сваки човек који је против.

Дуг је зао друг,
осим оном ко нас задужује.

Боље врабац у руци,
него голуб на грани.
Голуб не сме ни да гукне
против власти.

Подгревају приче да скрену пажњу
са горућих проблема.

Будала за двојицу.
Наше најбоље кадровско решење.

То су проверени кадрови: 
нису школовани, нису радили, нису овце чували...

Шака људи одлучује.
Шамара! 

Нема коментара:

Постави коментар