ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет осми део)
Сви гледамо из свог угла,
а иза ћошка нас чека исти непријатељ.
Тачна вага
измереном резултату даје тежину.
Проблеме гурају под тепих.
Подастрли смо доказе.
Генерације старије од ватре
грејале су се поред огњишта.
Обрушава се на њуде.
Одрон од човека!
Правимо се да не видимо,
шта се све добија на лепе очи.
Пљувачина!
Оговарање на сва уста.
Изнео је своје виђење.
Види се да је оно друкчије.
Не користим телефон.
Позван сам да кажем нешто о томе.
Искуство нам говори,
али то наша деца неће да чују.
Стекли смо искуство.
Много пута смо искусили.
Ствари гурамо под тепих.
Кључ нам је испод отирача.
Ако возач прекорачи брзину,
пешак неће прекорачити улицу.
Идемо из крајности у крајност.
Проблемима не стајемо у крај.
Није то суво сено кошено.
Новац се граби шаком и капом.
Кад мајстору пут види ноге,
он наплаћује руке.
Пристојне своте
узимају они који такви нису.
Налазимо се између чекића и наковња.
Кујемо планове да се извучемо.
Тешко се отети утиску.
Урезује се у мозак.
Млатимо празну сламу.
Боље да смо ударили по чварцима.
11. 10. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар