9. 10. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет први део)

Поделили су мегдан,
да виде коме припада више.

Прешао је праг толеранције.
Показана су му врата.

Где је мрак као тесто,
нема ту хлеба.

Видимо шта се ради.
На телевизији се ништа не приказује.

Истина је негде између.
Крије се да сачува живу главу.

Сипао је увреде.
Кап жучи је прелила чашу.

Сви носимо свој крст.
Неко постане и икона свога времена.

Да се знање показује на телевизији,
не би имао ко да гостује.

Јутро није паметније од вечери,
ако гледате јутарњи програм.

Шта смо дочекали?
У свакој институцији
дочекују нас неписмени!

Снага улази на уста,
а претње силом излазе из њих.

Поред гомиле проблема
сложили смо изразе лица.

Друштвено је прихватљиво
оно што је неприхватљиво.

Друштво свима пружа једнаке шансе.
Негативна селекција нам то ускраћује.

Породица је основна ћелија друштва.
Улажемо последње атоме снаге да је уништимо.

Лажну слику о животу
истина разбије као беба звечку.

Кад се искључе камере
престаје благостање,
а почиње преживљавање.

Не може да спава,
ко не може да се покрије.

Пецарош не може бити
мушичав човек. 

Оно што се најављује на сва звона,
намењено је овцама.

Нема коментара:

Постави коментар