22. 8. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021)   (осми део)

Нисмо искамчили паре.
Били су срца каменога.

Расписан је конкурс.
Посао зове.

Марко је удаљен са посла,
Јанка су најурили,
а мене су шутнули!

Крајем месеца бројимо ситно до плате.
Ситно бројимо и кад плату примимо.

Никако да уђемо у срж проблема.
Увукао нам се страх у кости.

Причају неслане шале.
Со посипају на ране.

Истину на сунце!
Зашто нема светле будућности?

Деру нам кожу.
Не одступају ни за длаку.

Руке су вредне.
Оне све стичу са десет прстију.

Обећања су на дугом штапу.
Моткама се може скратити чекање.

Укивају га у злато.
Увек је у свом елементу.

Како преноси Радио-Милева
ни Ајнштајн није био оно што се прича.

Не миришемо се.
Отимају нам испред носа.

Нестало је струје.
Пала бандера и покидала нам живце.

Нервно је лабилан.
Трепере му живци.

Дижу тензију.
Пењу нам се на нерве.

Масовна гробница је колективни смештај
на оном свету.

Ни лук јели, ни лук мирисали.
Ко још верује празилуковићима?

Стално се дрвимо.
Уместо да смо пресекли као на пању.

Кују планове
како наковањ да покваре. 

Нема коментара:

Постави коментар