11. 8. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (тринаести део)

У познатим светским кухињама
не спрема се храна
већ идеје да се завара гладан свет.

Они нас пришрафили,
а ми увртели у главу
да су нам пријатељи. 

Ухватио нас страх.
Хоће да нам се увуче у кости.

Жуљеви су наших руку дело!

То не би ни мртав урадио.
Не сме за живу главу.

Ствари су добиле ноге.
Прешле су у туђе руке.

Тапкамо у месту.
Око свих питања се разилазимо.

Роштиљ на жару
једемо са жаром.

Био је на тапету.
Завршио је као комарац.

Испуњени људи
нису пини себе.

Оставио је лични печат.
Потврдио се као човек.

Морал нам је на првом месту.
Њега одмах прескочимо.

Медвеђе услуге су препрека
да се обави лавовски део посла.

Кад дође до поплаве
ниједно оправдање не пије воду.

Темпо живота
даје предност брзој храни.

Светла будућност је
највећа оптичка варка.

Нико не зна шта је био мотив.
На слици је мртва природа.

Испричао је у грубим цртама
како су му променили лични опис.

Козје стазе се
налазе у вукојебини.

Круже приче.
Повели смо се за речима.

Нема коментара:

Постави коментар