ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (петнаести део)
Враћамо се природи
увек кад требамо да бацимо смеће.
Како ће нам доћи боља будућност?
Не рађамо децу да је дочекају!
Родило је белој куги.
О њој водимо јалове дискусије.
За ДНК-а анализу узима се пљувачка.
А може се и голим оком видети
кад је дете пљунути отац.
Док су нас роде слушале,
деца су нам била једно другом до ува.
Прети нам неписменост.
Али наћи ће се неко да нам испише дипломе.
Пали су на испиту.
Само себе оцењују позитивно.
Залићемо диплому.
Просипали смо воду док је ишао на испите.
Ђаци одговарају као из пушке
или преписују са пушкица.
На испитима имамо трему.
Кад паднемо, разбијемо трему.
Неко је лош као блато.
А некога би правили од блата
колико је добар.
Поклања се велика пажња.
Како човеку све узети.
Бескичмењак је профил човека
на кога се не можете ослонити.
Били су добри као лебац.
Отишли су трбухом за крухом.
Гледишта не могу да нам се приближе.
Налазимо се на супротним странама стадиона.
Наградили смо најбољег бициклисту.
Добио је педалу!
Противник нас није прочитао.
Извели смо акцију из уџбеника.
Не треба све играче трпати у исти кош.
Неки постижу тројке, а неки не.
Тренер седи на врућој столици,
а резервни играчи греју клупу.
Судија је играчу показао пут у свлачионицу.
Каква љубазност!
26. 8. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар