ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (други део)
Са чим ћемо пред Милоша?
Са Карађорђевом шницлом!
Примамо ударце,
али шибамо даље!
Чињенице о ратним страдањима
држимо у бункеру.
Постали смо покусни кунићи.
Прошли смо кроз топлог зеца.
Узели су нам меру
и са нама тргују ђутуре.
Непријатељима тепамо да су нам пријатељи
или ће нас утепати.
Нисмо достојни својих предака.
Остали смо без потомака.
Постоје часни и поштени људи.
Али нема такве власти
која би се на њих ослонила.
Свако вече нас убеђују
да смо тог дана одлично живели.
Један је живот.
У њега је стало неколико доживотних председника.
Из круга власти
иду около и обећавају.
Грађани врше самоубиства,
а у опроштајним писмима
дају подршку владиним реформама.
Носе фантомке.
Вођа их зна као своју кошуљу.
Воли га маса.
Много гњави.
Онај што држи нож и погачу
штрајкује глађу!
Држе власт.
Пуне су им руке.
Полицајци су ударачки
инструменти власти.
Углед је пољуљан
онима који дрмају.
За вођу је посао песма.
Одлуке доноси напамет.
Требају нам глупи за двојицу -
да смањимо апарат власти.
18. 8. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар