11. 8. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (дванаести део)

Пали смо на испиту
за који су наши преци положили животе.

Познају се банана државе.
У њима грађане гули ко стигне.

Направили су посао столећа.
Вратили су нас век уназад.

У ратовима смо добијали битке.
У миру губимо слободе.

Терамо своје.
Прихватамо све што нам други намећу.

Погазили смо образ.
Морала има само у траговима.

Нестаје овај несрећни народ.
А весели Србин ћути.

Код нас постоји дух самопорицања.
Сваког дана га потврђујемо.

Постали смо глинени голубови.
То и врапци знају.

Сви смо нашли свој интерес.
А штета је заједничка.

Слобода се нашла у неугодној позицији.
Изабрали смо ропство.

Не смемо ни да писнемо.
Ставили су шапу на нашу земљу.

Бледо бранимо наше боје.

Европа нема алтернативу.
Она ће нас увек експлоатисати.

Европа није против нас.
Она је увек била за нашу окупацију.

Осуђују трговину људима.
Више им одговара трговање народима.

Они су нам узели меру.
Нашим крпама не вреди пришивати.

Све су нам лепо написали.
Ружно се наслућује између редова.

Наишли су код нас на хладан пријем.
Даће они нама жишку!

Победиле су америчке вредности.
Оне што немају златну подлогу.



 

Нема коментара:

Постави коментар