25. 8. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021)   (четрнаести део)

Прве јутарње вести.
Отворим прозор и слушам
о чему врапци цвркућу.

Купио сам перонску карту.
Сам себи не могу да објасним
шта сам платио.

Сто динара горе-доле.
Али ја то немам ни у џепу од сакоа,
ни у џепу од панталона.

Кад ми плата легне,
могу лежерно да проведем тај дан.

Покрићу минус.
То су речи без покрића.

Провукао сам се кроз иглене уши.
Убо сам тачан одговор.

Да ја држим кључеве,
показао бих им врата.

Зима ми је око срца.
Велика је омраза међу нама.

Измакла ми је тезга.
Вагам где сам погрешио.

Скресаћу им све у брк.
Рекох себи у браду.

У новчанику имам само звечећу монету.
То је аларм за узбуну.

Пропустио сам емисију о кувању.
Ишао сам у народну кухињу на ручак.

Частио сам шефа прасећим печењем.
Да лакше свари моје свињарије.

Опаучио сам га.
Он ће мени мреже да плете!

Пљунуо сам у шаке.
Жуљеве да подмажем.

Направио сам кућу на четири воде,
а била је добра локација за базен.

Никоме ништа нисам остао дужан.
Осим новца!

Када рачунам на прсте
решење је у мојим рукама.

Пола ме нема.
Дао сам све од себе.

Воће и поврће је здраво
ако се не отрујемо кад га поједемо. 

Нема коментара:

Постави коментар