12. 8. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (петнаести део)

За нас је цензура спас.
Да није ње, катастрофа би била већа.

Жута штампа даје зелено светло
ко ће на јавној сцени
добити црвени картон.

Имате коњске живце.
Ви сте, за данашње услове
добро потковани!

Куцне час кад смрт долази.
Старији кандидати да чују.

Тапкање у месту
појачава осећај пролазности.

Највише нас убија кап.
Таквих је море.

Он мртав хладан
изјавама подгрева атмосферу. 

Заговарају набијање на глогов колац.
Глог умирујуће делује на срце.

Комшија ме позвао на прасеће печење.
Није више свиња.

Не можемо да саставимо крај с крајем.
Најбољи су скрајнути.

Слабо стојимо на табели.
Ми смо противник који свима лежи.

За кошаркаше тројке су на првом месту.
Све друго су трице!

Противник нам је скројио резултат.
Постигао је гол маказицама.

У конкурсима се тражи знање језика,
а на радном месту да се језик држи за зубима.

Очекујемо да нас огреје сунце
од кадрова који су завршили вечерњу школу.

Нико се није научен родио.
Они са купљеним дипломама
неће такви ни умрети.

Просветни радници штрајкују.
Раде на оловку, а живе на креду.

Ђаци пешаци имају најмање времена
да науче пређено градиво.

Добио је кеца као врата.
Двојка је за њега као кућа.

Кад је мушкарцу стало до жене
он за њом трчи.

Нема коментара:

Постави коментар