8. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (први део)

Афоризми имају цену
коју плаћа аутор.

Афоризам је топ.
Гађа у срце ствари.

Неко се пронађе у афоризму као писац,
а неко као главни јунак.

Афоризам је литерарно ткање,
које зна да оплете по својим јунацима.

У суштини свега је обрт.
Неко окреће милионе,
а неко пише афоризме.

Афоризам је вансеријски,
ако је у њему обрт ван памети.

Афоризми дају печат једном времену.
Могу да потпишем.

Афоризам је у правом смислу
његових речи.

Афоризми из књиге
не оправдавају награде из биографије.

Добар афоризам је уочљив.
Прво буде плагиран,
а онда награђен.

Нема зграда без арматуре,
ни афоризама без структуре.

Све се може оставити за сутра.
Афоризам се мора одмах записати.

Снашли су се у животу,
а у афоризмима се проналазе.

Афористичар остане без речи
и напише афоризам.
Читалац прочита афоризам
и остане без речи.

Шала је пола истине,
а афоризам је истина и по.

Речи дају чврстину афоризму.
Њихова слова су карактери.

Сатира нам отвара очи,
а кријемо је од очију јавности.

Пољски афоризми имају коперникански обрт,
а српски теслијански осветљавају ствари.

У вођином говору,
писац је препознао речи за афоризам.
У написаном афоризму, препознао се вођа.

Вагањем речи
настаје афоризам жељеног тона.

Ко је ове године делио награде,
догодине ће бити награђен.

Кад афоризам личи на себе,
у њему се други препознају.

Нестају књижаре!
Кладим се, да знате зашто.

Рецензије су места
за суперлативе.

Јунаци афоризама боре се
против њихових аутора.

Пољуљају ме афоризми,
који ме не продрмају.

Афоризам је то.
О њему се прича.

Афоризам није удворичка књижевност,
али су неки направили велики корак
у том правцу. 

Лакше је писати сатиру,
него живети у складу
са оним што пишете.

Нема коментара:

Постави коментар