27. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (шеснаести део)

Није давао знаке живота.
Њему су били најпотребнији.

Гледамо се попреко,
а преко нам је потребан мир.

Дошло је његових пет минута.
Снашао се за секунд.

Стало нам је.
Кренуће, ако је тако.

Патимо, не па(м)тимо.

Ко на брду ак' имало стоји,
види да је све отишло у першун.

Од најавне до одјавне шпице
поједемо све семенке.

Дубока држава!
Завлачи нам руке до дна џепова.

Некад: Олајавали су на све стране.
Данас: Држе конференције за новинаре.

Родила их мајка,
па послала у пекару да једу.

Млате празну сламу.
Што не ударе на кукољ у житу?

Шта је старије кокошка или јаје?
Устао сам пре првих петлова, да размислим.

-ХохШТАПлер?
-ВуциБАТИНА!

Имам леп поглед са прозора.
Гледам комшију како пола сата
тражи паркинг испред зграде.

Огромни су трошкови репрезентације.
Никога то не једе.

Како полагати поверење у некога,
ко није положио ниједан испит?

Грамзиви
присвајају на тоне.

Будући читалац данашњих новина,
неће сазнати каква је прошлост била.

Тешко се миримо са годинама.
Ратовали бисмо за још једну младост.

Да ствар буде гора,
многи о томе брину.

Нема коментара:

Постави коментар