18. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (седми део)

Где нема српског становишта,
нема ни српског становништва.

Црно нам се пише.
Шарнули смо погрешан папир.

Наша деца су украс света.

Окомили смо се на све
што је нормално.

Јака ствар.
Сви нам показују мишиће.

Како су се обогатили најбогатији Срби?
Тако што су створили најсиромашнију државу!

За нас су државне границе
периферна ствар.

Ставља главу у торбу,
ко нема намеру да пакује кофере.

Одакле водимо порекло?
Одакле се иде трбухом за крухом.

Постали смо огледно добро
где расте незадовољство.

Кад су трошкови репрезентације у питању,
многи бране боје наше земље. 

Ништа нећемо стећи,
док не стекнемо слободу.

Вода је изворно наша,
али је странци нама продају.

Друге би нам птице певале,
да не идемо као гуске кроз маглу.

Општа капитулација је наш компромис
који је раван победи.

Србија је кључна држава у региону.
Можете је сву распарчати
и нећете отићи иза браве.

Немамо ништа од тога,
што смо пристали на све.

Где се пружа Србија,
узима се и капом и шаком.

Пузимо, јер памтимо краће
од кишне глисте.

Победници са Кајмакчалана
нису скидали кајмак.

Нема коментара:

Постави коментар