ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тринаести део)
Лаже како зине.
Слушаоци зину као он лаже.
Договор је пао.
Изнети аргументи стоје.
Регрутују се нови писци.
Они сањају о армији читалаца.
Десио нам се пех.
Нисмо више хепи.
У биртији је
сваки дан бир фест.
Умишљене величине су одраз памети
која им недостаје.
За оне у књижевним водама
важан је извор инспирације.
Шта да заложи?
Кипи му сало!
Говоре из стомака.
Ушли су у жучну расправу.
Ухватиле га бубуице.
Мисли да га неко прислушкује.
Не иде писање,
док не дође инспирација.
Постоји богатство писане речи
и сиромаштво њених аутора.
Оркестар изводи музику
и слушаоце из такта.
Живимо у своја четири зида.
Чекамо да падне плафон.
Није у свађи са модним трендовима.
Одевни предмети му се слажу.
Пружио ми је руку сарадње.
Упознао сам га у прсте.
Брате слатки,
поштеди ме горког искуства!
Живимо у свету авиона и камиона.
Најбоље је онима који се шлепају.
Брзо се споречкамо.
Прање пара
вреди сувог злата.
23. 9. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар