23. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тринаести део)

Лаже како зине.
Слушаоци зину као он лаже.

Договор је пао.
Изнети аргументи стоје.

Регрутују се нови писци.
Они сањају о армији читалаца.

Десио нам се пех.
Нисмо више хепи.

У биртији је
сваки дан бир фест.

Умишљене величине су одраз памети
која им недостаје.

За оне у књижевним водама
важан је извор инспирације.

Шта да заложи?
Кипи му сало!

Говоре из стомака.
Ушли су у жучну расправу. 

Ухватиле га бубуице.
Мисли да га неко прислушкује.

Не иде писање,
док не дође инспирација.

Постоји богатство писане речи
и сиромаштво њених аутора.

Оркестар изводи музику
и слушаоце из такта.

Живимо у своја четири зида.
Чекамо да падне плафон.

Није у свађи са модним трендовима.
Одевни предмети му се слажу.

Пружио ми је руку сарадње.
Упознао сам га у прсте.

Брате слатки,
поштеди ме горког искуства!

Живимо у свету авиона и камиона.
Најбоље је онима који се шлепају.

Брзо се споречкамо.

Прање пара 
вреди сувог злата.

Нема коментара:

Постави коментар