22. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (дванаести део)

Наше је право да знамо све,
али нема ко да нас информише.

Новински папир трпи све
и гледаоци телевизије.

Радио Милева нема своју фреквенцију,
али оно што саопшти сви чују.

Некад се браћа сретну на брвну.
Види се да ивери
не падају далеко од кладе.

Ако имате душу,
наше вам ништа не треба.

Човек је роба посебне врсте.
Ако је кваран лакше се прода.

Можемо продати све органе,
али нећемо живети као бубрези у лоју.

Ствари су једноставне.
Људи су ту да закомпликују.

Слови за човека
који се не мења ни за јоту. 

Стиже нам смрт.
Ми мртви задовољни.

Иду у ситна цревца.
Имају стомак за то.

Потегао је па умро.
Није више могао да гура.

Човек узме па умре.
Ништа не однесе на онај свет.

Ипсилон генерацији
остављамо икс проблема.

Старе куке
знају да се откаче.

Постао је величина.
Имао је меру.

Што смо ближи,
лакше се дохватимо за гуше.

Препредени се никад
не претргну.

Човек је роба
која иде.

Неотесан човек своје грубости
показује до даске.

Нема коментара:

Постави коментар