15. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (пети део)

Кад га зарадимо са десет прстију,
новац само промени руке.

Крпимо и трпимо!
Е, дроњава срећо наша!

Имају пара као блата.
Уграђивали су танак асфалт.

У трговинским ланцима
рачун се брзо накарика.

Ера милијардера
је време пролетера.

Пропадамо радећи.

Кад заврше градњу,
неће постојати камен на камену.

Једва састављамо крај с крајем.
Не знамо шта је по среди.

Раде како им се навије.
Нико их није пришрафио.

Како тече посао?
Проливамо зној.

Радници су туђа срећа.
Никад себе неће извући.

Изгубила се средња класа.
Није знала да се снађе.

Од нас и посао бежи.
Иде за већим профитом. 

Посао не може да чека.
Чека се профит.

Ради, робе!
Кад живиш у колонији.

Радимо преко воље.
Плаћени смо испод жеље.

Где би нам био крај,
да најбоље нисмо скрајнули?

Тврд вам стојим,
ово је мека окупација.

Преци су нам донели незаборавне победе.
Ми смо их предали забораву.

Заокупљају нам пажњу споредним стварима.
Окупацију да не видимо.

Нема коментара:

Постави коментар