27. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (петнаести део)

Имају лепљиве прсте.
Има их охо-хо!

Знате ви њега.
Кад се укључе камере,
на дупе би проговорио.

Шта смо добили?
На демократију смо много дали.

Где за дочек?
Одлучићу минут до дванаест.

Презентовано је прошлост.

Просуо се на сред улице.
Прибрао се и отишао.

Камарила је гомила
проблема(тичних).

Мостови спајају људе.
Другачије не би дошло до сукоба.

Исписници се истовремено
уписују у школу.

Игре се играју око новца.
Ко га има коло води.

Колико је та појава ружна.
Само о себи мисле лепо.

Немамо успеха ни на једном пољу.
Свако вуче на своју страну.

Када ће гледаоци снимити,
шта им се на телевизији приказује?

Мајстори не могу да обаве посао без алата,
а наплаћују руке.

Наша тачка разилажења
је аеродром у Сурчину.

Ничија није горела до зоре.
Добила је власника.

Дебели људи су добричине.
У томе је њихова ширина.

Ко се коме усрао у живот,
преноси жута штампа.

Постоји решење,
ко види проблем.

Боримо се за реч.
Ко преживи причаће.

Нема коментара:

Постави коментар