17. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (шести део)

Нисмо ударили главом у зид.
Све је то била само фасада.


На све пристајемо.
Од пристојног живота нема ништа.

Плашимо се успеха.
Многи су због њега кажњени.

Време нас је самлело.
Вода више не тече на нашу воденицу.

Непријатељи свих боја
заједно су убојити.

Више бисмо имали
да смо задржали своје мишљење.

Не смемо ни да писнемо.
Ставили су шапу на нашу земљу.

Добили смо ропство.
Слободарство нам је узето као грех.

Кад се све сабере и одузме
Срби су производ вишеструког дељења.

Србија је мала бара пуна крокодила.
Из које они испумпавају новац.

Све је отишло у Хондурас.
И ми ћемо мили моји, куд који.

Некада је на овим просторима била држава
која је имала своје име.

Моје село је лепше од Париза.
О њему сам говорио у Француској 7.

Не сметају нам ружне ствари.
Нисмо неговали лепу традицију.

Одлука је у најбољем интересу Србије.
Питање је само колику ћемо штету имати. 

У пиратским издањима пише
како је наш брод потонуо.

Пусти Србин!
Дозволио је да му власт опустоши државу.

По курсу који смо заузели,
види се колико вредимо.

Браниоци наших боја
почивају у плавој гробници.

Српски корпус је разбијена војска.

Нема коментара:

Постави коментар