12. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (четврти део)

Раде за двојицу.
Има их десет у канцеларији.

Обећано на сва уста,
до свих уста не стиже.

Зашто те једемо са седам кора?
'Лебе мекани!

Плате се нису подигле.
Чекају раднике.

Слупају милионе
да направе неки крш.

Ако нас песма не одржи,
неће плата.

Без ванредних прихода
не може се редовно ићи у продавницу.

Богатство иде до неслућених размера,
а сиромаштво до првог контејнера.

Дотрајали робови су бацани у море.
Данас такви раде недељом.

Живимо од данас до сутра.
Очекујемо богатство преко ноћи.

Копали смо и рукама и ногама
да продамо руднике пара.
Сада копамо у рудницима!

Коме је кренуло,
не мора одавде ићи.

Дозвољавамо себи луксуз.
Плаћамо га својим сиромаштвом.

Гриземо усне.
Немамо шта да одвојимо од уста.

Немају ништа.
Имају поштовање у очима других.

Достигли смо једнакост у сиромаштву.
Радимо џаб џабе.

Постајемо раја.
У рају је онај ко нам прави пакао.

Сити смо свега,
што је донела глад за профитом.

Сиротињско друштво: Пера, Мика, Жика...
читава република!

Задњи динар трошимо пре првог.

 

Нема коментара:

Постави коментар