ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (четрнаести део)
Продужио сам пасош.
Идем на далеки пут.
Понео је награду,
а слабашно му је дело.
На радију је ишла лагана музика.
Заваљен у фотељу далеко сам стигао.
Отац ми је преписао имовину.
То је био лек за моју душу.
Не идем у банку.
Штедим на сваком кораку.
Мој материјални моменат.
Плату потрошим за трен.
Скочио је на полицу.
Сада ће као пацов да грицка.
Скривамо поглед.
Немамо ништа друго.
Возови нам пролазе
без кашњења.
Потегао сам везу.
Из истог места вучемо корене.
Осветлили смо проблем.
Све камере су упрте у њега.
У мом фаху
не примају се коверте.
Чекамо на царини.
Стрпљење нам је на граници.
Ноге нам се смрзну,
кад се температура спусти.
Узимамо наменске кредите.
Они ће нас осиромашити.
Има грдну лову.
Читав живот зарађивао је лепе паре.
Свуда гурају прсте.
Прво су се они увукли.
Писац мора читаоца нечим да купи,
ако хоће књигу да прода.
Пољуљани смо,
ако нас дрма трема.
Ко порасте у нечијим очима,
он је велики човек.
23. 9. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар