ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (десети део)
Саградили бисмо кућетину,
да није наших међусобица.
Губљењем атрибута државности,
добија се придев избеглица.
Пуштени смо низ воду.
Само су врбе жалосне.
Да имамо очи,
кренуле би нам сузе!
Догорело нам је до ноката.
Штите нас само чувари ватре.
Другима шетамо ципеле.
Они нам узимају шњур.
Другима шетају опанке.
Свој народ опањкавају.
Хоће у топ да нас ставе.
Нећемо да будемо топовско месо.
Јављају какво ће време бити,
а ћуте у каквом времену живимо.
Држава се неће извући,
док се из ње извлачи профит.
Повећањем прага толеранције
смањујемо кућу.
Нижемо победу за победом.
Ускоро овде неће бити увета да лажи слуша.
Служе странцима као отирач,
а код нас шетају црвеним тепихом.
Правимо се да нисмо одавде.
Сутра ћемо одавде морати отићи.
Ако нам узму меру,
отићи ћемо у другу димензију.
Пређене су црвене линије.
Остају црвени трагови.
Пристојан свет не пристаје на све,
већ има свој став.
Уродиће плодом
кад се договоримо на врх њиве.
Копка нас,
шта раде са земљом.
Причају да кидамо!
Најслабија смо карика.
21. 9. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар