ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (једанаести део)
Мрак!
Нико није утамничен,
осим народа.
Плачи вољена земљо!
Грађани гутају сузавац.
Развијамо заставе.
Земљу нисмо у могућности.
Не седимо ми на четири столице,
већ идемо из крила једног
у крило другог господара.
Страховито грешимо,
прихватајући туђа охрабрења.
Не дајемо ни пет пара,
што нам узимају милијарде.
На послу можете спавати,
ако вас колеге покривају.
Лепи, млади и паметни
су наши извозни производи.
Зарадио сам казну.
Ето, где сам потрошио зараду.
Прогресивни део човечанства
једнак је статистичкој грешци.
Пакао је,
па као наша стварност!
Нуле од људи
на рачуну имају плус,
а у друштву минус.
Стање је критично.
Критика није пожељна.
Колико нам је друштво болесно?
Лекари му нису потребни!
Радимо по туђем укусу.
Оно што треба посолити,
то пошећеримо.
Го се не скида.
Води рачуна о јавном моралу.
Све може да се купи.
То је суштина потрошачког друштва.
Иконе капитализма су богови.
Пузајућа диктатура је
демократија за бескичмењаке.
Народ има очи,
али нема увид у било шта.
22. 9. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар