9. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (други део)

Како неки живе, бог те мазо!
А ми јели намазане коре хлеба.

Сервира нам се да ћемо живети боље.
То је рецепт за заваравање гладних.

Одлазе нам радници.
Од рада им не остаје ништа.

Одмичу радови,
кажу они што воде послове.

Радимо превише,
за исувише мале плате.

Посвећени смо послу.
Даће Бог, да добијемо плату.

Газде богате,
радници багатела.

Голи и боси
су скинути са буџета.

Пуњење потрошачке корпе
је задовољство које се плаћа.

Две ствари које истовремено радимо:
Продајемо имовину и узимамо кредите!?

Држимо шешир у руци.
Све што имамо је капарисано.

Код нас постоји један мали проблем.
Како деци купити хлеба?!

Ступила је у радни однос.
Обећала је да неће ступити у брак.

Србија храни пола Европе.
Толики профит из ње износе
страни инвеститори.

Ко дође да експлоатише
наша природна богатства,
бесплатно добија нашу радну снагу.

Странцима поклањамо руднике.
Ми вадимо руду из носа!

Наша економска логика:
Странцима смо утрапили руднике злата!?

Треба скрпити паре.
Разрезан нам је порез.

Сваки десети грађанин
може да наручи десет у пола са луком.

Незапослени би да раде.
А запосленима се то не исплати. 

Нема коментара:

Постави коментар