ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (осми део)
Не постоји плафон нашег страдања,
ни дно нашег пропадања.
У Европи се зна ред - шведски сто.
У Србији иде све редно
Ко може нама да ускочи у помоћ?
Сами себи скачемо у стомак!
Не преувеличавамо ствари.
Имамо једно велико ништа.
Спремају нам ултиматум.
Довољно је да промене датум на ономе
што су послали нашим дедовима.
Надилазимо себе, подастирући се.
У чему је наша победа?
Испунили смо све што је противник тражио.
Треба нам будилник,
ето, колико је сати.
Дижући два прста против три прста,
постали су пета колона.
Где се показују три прста,
за сатиричаре има посла у три смене.
Ћутимо,
бићемо саучесници ако нисмо актери.
Обећавају нам успон,
ако изаберемо страну.
Са пшеницом и кукурузом немамо проблема.
Кукољ је међу нама.
До нас је.
Не држимо до себе.
Наложили су нам шта да радимо.
На тихој ватри се печемо.
Носимо јарам.
Ми не вучемо потезе.
Избегли су масовне гробнице.
Смештени су у колективне центре.
Нашли смо се на дну дна.
Падали смо на погрешне ствари.
Пали смо са коња на магарца.
Постали смо шака зоби.
Постали смо шака зоби.
Све смо продали за шаку долара.
20. 9. 2026.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар