20. 9. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (девети део)

Не видимо црвене линије
од белих застава.

Док говоре о црвеним линијама,
провлачи се издаја као црвена нит.

Издаја је постала
највећи чин патриотизма.

Ко ће да нам рађа децу?
Продали смо и рођену мајку!

Хрпа крпа -
сваки дан нам нешто пришива!

Ко гради државу
постаје њена институција.

Треба предузети мере.
Крчме све редом.

Разваљујемо државу.
Конструктивно прихватамо стране захтеве.

Нисмо своји на своме.
Немамо подлогу за то.

Изабрали смо страну.
Окренули смо се против себе.

Имамо неки град у адреси.
Државе нема на овим просторима.

Колонизовани смо.
Кола су се на нама сломила.

Мрака никад доста.
Сваког дана додају се нове нијансе.

Отворили смо границе.
Од тада живимо као у затвору.

Примамо све здраво за готово.
Готово ништа и немамо!

Имуни смо на све.
Од тога болујемо.

Док смо рогови у врећи,
бићемо врећа за ударање.

Репу ће неко ишчупати,
а нас неће нико.

Не одвајамо жито од кукоља.
Статирамо у кукурузу. 

Окупација и оскудација
су сестре близнакиње.

Нема коментара:

Постави коментар